Sloboda izražavanja advokata

U slučaju L.P. i Carvalho protiv Portugala (predstavke br. 24845/13 i 49103/15 od 08.10.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) jednoglasno je utvrdio da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na osudu dva advokata zbog klevete (L.P.) i napad na čast i ugled (g. Carvalho) u odnosu na dve sudije, na osnovu dokumenata koje su advokati sastavili kao zastupnici.

L.P. je 2008. godine  poslao pismo Visokom savetu sudstva (VSS) prigovarajući na ponašanje sudije A.A. Konkretno, L.P. je izjavio da je primetio “atmosferu bliskosti sudije i branioca”. VSS je odlučio da ne preduzima ništa po prigovoru L.P. Sudija A.A. je nakon toga podnela tužbu za klevetu protiv L.P.-a, navodeći napad na njenu čast i ugled. Apelacioni sud u Lisabonu 2012. godine naložio je L.P.-u da plati 5,000 EUR  sudiji, konstatujući da su optužbe protiv sudije prešle granice dopuštene kritike.

Dve osobe romskog porekla 2009. godine, koje je zastupao g. Carvalho, podnele su žalbe protiv sudije A.F. zbog klevete i rasne diskriminacije na osnovu komentara koje je iznela sudija u presudi koja se odnosi na njih. U 2011. godini sudija je pokrenula građansku tužbu protiv g. Carvalho, tvrdeći da je on kao zastupnik svesno podneo neutemeljenu krivičnu prijavu protiv nje. Gospodinu Carvalhu naloženo je da plati 10.000 EUR sa zateznim kamatama. 

ESLJP je posebno utvrdio da su oba podnosioca predstavke delovala u vršenju profesionalne dužnosti advokata. Optužbe L.P.-a bile su kritike takve vrste koju sudije mogu razumno očekivati tokom obavljanja svojih dužnosti, a da njihova čast ili ugled ne budu oštećeni. Optužbe nisu prevazišle granice dopuštene kritike; poslate su VSS-u i nisu objavljene  javno. Slučaj protiv gospodina Carvalha odnosio se na činjenicu da je postupao po uputstvima klijenata koji su tražili podnošenje krivične prijave protiv sudije za klevetu i diskriminaciju, nakon krivičnog postupka koji je dobio široku medijsku pažnju zahvaljujući presudi koju je sudija donela protiv klijenata gospodina Carvalhoa. ESLJP je smatrao da je gospodin Carvalho jednostavno branio interese svojih klijenata. Dalje, ESLJP je zauzeo stav da bi pokušaj prisiljavanja advokata da odbije instrukcije klijenata mogao narušiti pravo svakog pojedinca na pristup sudu.

Osim toga, ESLJP je smatrao da su izrečene novčane kazne pogodne da izazovu „chilling“ efekat na advokatsku profesiju u celini. Shodno tome, razlozi koje su dali domaći sudovi da opravdavaju osuđivanje podnosilaca predstavke nisu bili ni relevantni niti dovoljni, te nisu odgovarali hitnim društvenim potrebama. Mešanje države, prema tome, nije bilo srazmerno i neophodno u demokratskom društvu.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava