Odluka Evropskog suda za ljudska prava da se ukloni pravoslavna crkva izgrađena na privatnoj parceli

U slučaju Orlović i drugi protiv Bosne i Hercegovine (predstavka br. 16332/18 od 01.10.2019. godine) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) jednoglasno je utvrdio da je došlo do povrede člana 1 Protokola br. 1 (zaštita imovine) uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima („Konvencija“).

Slučaj se odnosio na crkvu koju je podigla Srpska pravoslavna parohija na parceli podnosilaca predstavke, nakon što su oni morali da napuste svoja imanja tokom rata između 1992. i 1995. godine.

Podnosioci predstavke su porodica koja broji 14 članova, građana Bosne i Hercegovine. Tokom rata 1992.-95. godine bili su primorani da pobegnu iz svog doma u Konjević Polju. Njihova imovina se sastojala od nekoliko stambenih i poljoprivrednih objekata, polja i livada. Na njihovom zemljištu je 1998. godine izgrađena crkva nakon izvršene eksproprijacije u korist srpske pravoslavne parohije Drinjača. Podnosioci predstavke nikada nisu bili obavešteni o tim postupcima.

Podnosioci predstavke su pokrenuli postupak vraćanja imovine. Dodeljena im je potpuna restitucija odlukom Komisije za imovinske zahteve raseljenih osoba i izbeglica 1999. godine, a zatim je usledila druga odluka Ministarstva za izbeglice i raseljena lica 2001. godine. Odluke su bile konačne i izvršne. Zemljište je nakon toga vraćeno podnosiocima predstavke, osim parcele na kojoj je crkva sagrađena. Podnosioci predstavke su u narednim godinama tražili potpuno vraćanje imovine, bez uspeha.

ESLJP je posebno utvrdio da je propust vlasti da ispoštuju konačne i obavezujuće odluke iz 1999. i 2001. godine kojima je je utvrđeno pravo na povrat predmetne imovine u posed aplikantima, a za koje Vlada nije ponudila nikakvo opravdanja za takvo nečinjenje, imalo za posledicu ozbiljno narušavanje njihovih imovinskih prava.

ESLJP je takođe presudio, sa šest glasova naspram jednog, prema članu 46 (obaveznost i izvršenje presuda) da  tužena država mora da obezbedi sprovođenje dve odluke u korist aplikanata, a, naročito, da osigura uklanjanje crkve sa njihove imovine, najkasnije u roku od tri meseca od dana kada presuda ESLJP-a postane konačna. 

Osim toga, ESLJP je jednoglasno odlučio da je Bosna i Hercegovina, takođe, u roku od 3 meseca od dana konačnosti presude ESLJP-a, obavezna platiti na ime materijalne štete 5.000 eura prvoj aplikantkinji i po 2.000 eura svim ostalim aplikantima, kao i da će nakon isteka roka od spomenutih 3 meseca do namirenja, tužena država biti obavezna da isplati kamatu na navedene iznose po stopi koja je jednaka marginalnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke tokom definisanog perioda plus tri procentna poena. 

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava